Tema dokumentarnog filma ,,Pad sa neba“ jeste jedan vrlo ekstreman sport - padobranstvo.... Koristeći slobodan pad kao praktičan i metaforičan motiv, tri žene žele sebi da dokažu da mogu da prevaziđu svoje granice i da se oslobode predrasuda koje prema ženama još uvek postoje u našem društvu. Sve tri - svetska šampionka u slobodnom padu, poručnica koja je upravo ušla u vojnu službu i majka imigrantske porodice islamske veroispovesti, posvećene su ovom skoku. Ali šta se dešava kada se prvi put sami nađete u bestežinskom stanju, u vakuumu gde svakodnevne brige prestaju? Da li je to mesto gde će sve tri junakinje pronaći same sebe? Repriza , 13.maj u 00:01 i 08:02.

Sto godina je prošlo od smrti Franca Kafke, a ovaj pisac je i dalje jedan od najpopularnijih kod nas, toliko da ga možemo smatrati srpskim piscem.... Najnovija sudska presuda švajcarskog suda kojom će hiljade stranica ispisanih Kafkinom rukom prestati da budu vlasništvo potomaka Maksa Borada i postati svojina čovečanstva, još jedan je povod za snimanje ove igrano-dokumentarne emisije u produkciji Dokumentarnog programa RTS-a. Ko je bio Kafka? Ko je postao Kafka? Da li je danas moguće razdvojiti mit o Kafki od samog pisca? Da li je Kafka jednostavno spao na gedžet dovoljno dobar da se nađe na otvaraču za češko pivo? Ovo su samo neka pitanja u ovoj emisiji, u kojoj ćemo čuti znalce Kafkinog dela: od profesora Dragana Stojanovića, preko prevodioca Kafkinog ,,Procesa” Jovice Aćina, poznavaoca Kafkinog dela Jelene Kostić Tomović, do mladog pisca Tadije Čalukovića koji ima samo šesnaest godina, a Kafka je, prema njegovim rečima, na njega izvršio najveći uticaj. Posebnu draž emisiji daje mladi glumac Joakim Tasić u ulozi Franca Kafke, koji između ostalog, izgovara najpotresnije delove pisama upućenih Felici Bauer, kazuje delove iz Dnevnika pisca i pojavljuje se u dvema inscenacijama prema pripoveci ,,Preobražaj” i romanu ,,Proces”. Emisija je snimana u Studiju 4 RTS, uz korišćenje kružnog fara i tehnički najnapredniju 2K rezoluciju.  Direktor fotografije: Dragoslav Bojković Scenografija: Mira Andrejević Montaža slike: Dušan Založnik U ulozi Franca Kafke: Joakim Tasić Scenario: Aleksandar Gatalica Režija: Ivan Milanović     Repriza , 13. maj u 00:55 i 08:55.

Jakušima, jedinstvena drevna šuma na južnom delu Japanskog arhipelaga, proglašena je vrednom svetskom baštinom 1993. godine. Bujna šuma prekriva obronke planina koje se uzdižu i do 2.000 metara. Na ostrvu se tokom cele godine beleži velika količina padavina, zbog čega je poznato i kao Ostrvo vode. Stalno prisustvo kišnice održava visok stepen vlage u šumi. Već na samom ulazu u nju nailazi se na veličanstvene japanske kedrove. Samo kedrovi stariji od 1.000 godina zaslužuju naziv jakusugi.... Zadatak sagovornika ove emisije je da sačuvaju Jakušimu u njenom prvobitnom stanju i da zaštite način života svih žitelja ovog ostrva. Oni se nadaju da će Jakušima biti obnovljena i da će narod nastaviti da živi punim plućima. U poslednjoj epizodi serijala videćete borbu ovih ljudi za jedan bolji svet. Ovaj program je realizovan u saradnji sa Japanskom fondacijom.     Repriza ,13. maj u 02:10 i 10:10.

Serijal posvećen istoriji i opstanku radničke klase.... U ovoj epizodi biće reči o problemima mehanicističkog poimanja čoveka. Taj mehanicizam najdrastičnije i najplastičnije predstavlja pokretna fabrička traka. Pored nje i sam čovek izgleda kao deo mašine. Ovakvu vrstu posla odlikuje monotonija, ali tu su i učestale povrede i smrtni slučajevi uslovljeni nepažnjom ili tehničkim razlozima. Pored toga, više bolesti se vezuju za poslove fabričkih ili rudarskih kompleksa. Primer koji ide korak dalje jeste i taj da sam pojam umora nije bio legitiman sve do početka dvadesetog veka. Pripisivan je lenjosti ili bezvoljnosti. Na kraju puta obespravljenog radnika, za njega ostaju dva izbora: smrt ili štrajk.   Repriza , 13. maj u 02:30 i 07:25.

Preko 40 cirkuskih artistkinja nastupa na jednom mestu. Tu su akrobatkinje, žonglerke, igračice, plesačice na žici, artistkinje na trapezu, žene od gume - celokupan ženski cirkuski ansambl predstavlja se ushićenoj publici tokom novogodišnjih praznika. Čuveni Cirkus Feniks obeležava svoje dvadeset godina dugo postojanje odajući počast ženskom delu trupe.... Poetičnost i snaga žene inspiracija je za ovaj nesvakidašnji nastup. Bilo da su članice trupe heroine, muze ili modeli, bilo da dolaze iz Argentine, Etiopije, Japana, Francuske ili Ukrajine, njihova kreativnost našla se na jednom mestu i neumorno raspaljuje maštu publike. Repriza , 13. maj u 04:10 i 12:10.

RTS 3 emituje serijal Utvrđeni gradovi, stvaran u vreme kada je Školski program vodio Čedomir Mirković i kada su nastajale neke od najboljih emisija RTB. Urednik Spomenka Nedić u deset polusatnih dokumentarnih reportaža predstavlja najznačajnija utvrđenja na našem prostoru.... Niš, jedan od najlepših i najbolje očuvanih utvrđenih gradova na srednjem Balkanu, sagradilo je 16.000 turskih spahija na 22 hektara. Najznačajnije vreme u razvoju ove građevine, sa četiri monumentalne kapije, beleži se tokom vladavine cara Konstantina u četvrtom veku nove ere. O ovom, u to doba veoma bogatom i naseljenom gradu, svedoči carski letnjikovac Mediana, u predgrađu današnjeg Niša.   Repriza , 13. maj u 05:12 i 13:20.

U ovoj epizodi gledaoci će videti najuzbudljivije događaje od 1953. do 1963. godine. Zašto je jedan od vodećih srpskih komunista Blagoje Nešković došao u sukob sa Titom i kako je posle toga smenjen? Kakva je bila uloga Rankovića u tome? Zašto je smenjen Milovan Đilas 1954. godine i da li je Ranković podržao njegovu smenu? Zašto Brana Crnčević nije uspeo da pomiri Rankovića i Đilasa? Odnos Rankovića i Kardelja uvek je bio zanimljiv i često je imao elemente rivalstva. Zbog čega je Ranković zaštitio Kardelja kada je Tito čvrsto odlučio da ga smeni?...   U istoriji Jugoslavije posebno je bila dramatična sednica Izvršnog komiteta CK SKJ koja je održana u martu 1962. i mnogi smatraju da je to bio početak razbijanja Jugoslavije. Ko je na toj sednici rekao Titu da nema podršku većine CK SKJ. U ovoj epizodi gledaoci će takođe saznati da li je Jugoslavija zaista planirala da napravi atomsku bombu, kako je nastala afera prisluškivanja, ko je Jovanku Broz upozorio na opasnost od Rankovića i šta su o tome razgovarali Tito i Jovanka. Gledaoci će videti i kakav je bio odnos između Rankovića i pevačice Lole Novaković. U ovoj epizodi igraju: Nebojša Dugalić, Vaja Dujović, Aleksandar Srećković Kubura, Milan Čučilović, Ivana Dudić i Vladan Dujović. Producent: Danka Milošević Režija: Nedeljko Kovačić Scenari: Svetko Kovač Saradnici na scenariju: Nedeljko Kovačić i Kristina Đuković Narator: Tihomir Stanić   Repriza , 13. maj u 05:20 i 13:20.

Maria Marković Milojev veruje da je kostim deo uloge i karaktera, deo vizuelnog identiteta predstave, da može mnogo toga da kaže o komadu. Ona svojim kreacijama uvek prati, estetiku reditelja, poetiku pisca, osobine glumaca i likova, ali i svoje ideje do kojih dolazi temeljnim istraživačkim radom, promišljanjem, razradom, odabirom materijala i realizacijom kostima. Nastoji da uvek bude drugačija i svoja i da se njena neobičnost ogleda u njenim kostimima, u posvećenosti, istraživanju, u svakom detalju. Radost stvaranja se podrazumeva.... Kada radi klasiku to nikada nije samo epoha, samo realizacija ideje pisca i reditelja, kod nje je tu uvek i naše vreme, kreacija više. Diplomirala je na Odseku za scenski kostim na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Kao kostimograf potpisuje više od šezdeset predstava. Ima Sterijinu nagradu i brojne druge nagrade i priznanja. Ožalošćena porodica, Jesenja sonata, Hamlet, Učene žene, Marija Sjuart, Kaspar, Yenkee Rose, Edip, Limeni doboš, Mister Dolar, samo su neki od naslova u njenoj radnoj biografiji. Marijin rad ogleda se i u verovanju da odelo ne čini čoveka, ali da o njemu mnogo govori i da na osnovu odevanja možete mnogo toga o nekom saznati. Kaže da je, u pozorištu kao i u životu veoma važno ko kako svoj kostim nosi, kao i da kostim publici mnogo toga može da kaže o delu.  Za nju je najvažniji taj magični trenutak kada se iz gomile materijala stvori celina koja profunkcioniše kao deo pozorišne predstave. Za te trenutke stvara i u njih ulaže svoj talenat i sva svoja znanja. Autorka i urednica Olivera Milošević     Repriza , 13. maj u 06:50 i 14:50.